Један од многих логора и затвора за Србе који је био за вријеме рата у Босни од 1991 до 1995 . Логор Силос (логор Силос у Тарчину) је био концентрациони логор за Србе којим је управљала муслиманска Армија БиХ од 1992. до 1996. године. Логор „Силос“ се налазио у пријератном житном силосу у насељу Тарчин, општина Хаџићи, поред Сарајева. Отворен је 11. маја 1992, а затворен 27. јануара 1996. године, односно два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума. У логору Силос је било заточено око 600 српских цивила, од чега су 24 умрла као посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу .Године 1991., августа месеца, у Тарчину је основана станица резервне милиције у чијем саставу је било око 200 муслимана и свега 1 или 2 Србина. Командир ове полицијске станице Туфо Рефо, пре рата био је милиционер у Сарајеву.

Резервни састав милиције у Тарчину је крајем 1991. и почетком 1992. године легално делио оружје муслиманском становништву. И у току предизборне политичке активности у Тарчину се појавио већи број муслиманских шовинистичких парола, а на зидовима српских кућа били су исписани графити увредљиве садржине. Априла 1992. године су почели сукоби у Сарајеву, а муслимани су преко резервног састава милиције у Тарчину контролисали и пратили Србе са подручја Тарчина. Почетком маја 1992. године муслимани су почели да празне пољопривредни силос који се налазио у центру Тарчина, а пшеницу су поделили муслиманском становништву. Испражњено је 10 комора у којима се налазила пшеница.У овом логору је било затворено и 11 жена, које су биле смештене у посебној ћелији. Средином 1992. године било је затворено 382 затвореника.
Дана 29. децембра 1992. године 137 затвореника из логора Силос је пребачено у логор Крупа, крај Зовика, а исто толико из логора Крупа је пребачено у логор Силос. Од 15. априла до 30. октобра 1993. године око 30 логораша из Силоса је одведено на присилан рад, копање ровова у место Храсница крај Сарајева, где је била прва борбена линија..Даља судбина преживјелих из овог логора је непозната.

Због ових људи мора да се настави борба ФОНДАЦИЈЕ КАПЕТАНА ДРАГАНА да би се утврдила права истина о заточеним Србима на том простору који су једино криви што су рођени као Срби .

Уредио и обрадио: Вељко Остојић