Уз велико интересовање јавности, поштујући сва ограничења која се тичу превенције ширења заразног вируса ЦОВИД-19, одржана је у уторак 5. јануара, прва трибина у просторијама Централе Фондације.

Трибину је отворила Ранка Вучковић мр. дипл. спец. пед. и уједно шеф Социјалног сектора Фондације.

Након тога реч је преузео Оснивач саме Фондације – Капетан Драган.
У свом обраћању потенцирао је заслуге добровољних учесника ратова деведесетих година, и подсетио на чињеницу да се њихов патриотизам и заслуге у рату третирају као отежавајућа, уместо као олакшавајућа околност у судским процесима.

Током презентације прави робот, кога зову ”Гвоздени”, прочитао је оригинално признање шиптарског злочинца са албанским изговором српског језика, од кога се леди крв у жилама. Кликом на следећи ЛИНК моћи ћете да преслушате ово аутентично сведочење.

 

 

Поред робота, атракцију је изазвала и ћерка капетана Драгана са вуком (Хасс), који је иначе кућни љубимац и, како сам капетан каже, привилеговани ”члан породице”.
Не заборавимо да је вук симбол Јединице за Специјалне операције ”Црвене беретке”, чији је капетан Драган идејни творац.

 

У наставку чланка наћи ћете садржај основних теза којих се дотакао Капетан Драган у свом излагању:

Председник Америке Рицхард Ниџон је декретом три дана након пресуде ослободио правомоћно
осуђеног ратног злочинца (поручник Њиллиам Цаллеy Јр.), одговорног за убиства, силовања
и зверска касапљена преко 500 сељана малог вијетнамског села „Мy Лаи“
(већином жена и деце јер су мушкарци били у џунгли).

 

Затим, неоспориви ратни злочинац Томислав Мерчеп, кога су чак и нацистички хрватски судови морали
да осуде, додуше на свега 7 година, јер српски животи у нацистичкој хрватској данас не вреде пуно.
(Мерчеп је поред многих злочина и ллчно одговоран за масакар српске породице Зец, где их је
једанаестогодишња девојчица молила: “Убили сте ми тату, немојте и маму, молим вас.”
Та хрватска гамад није имала милости. Све су их побили, укључујучи и једанаестогодишњу девојчицу).
Мерчеп је највећи део своје “тзв казне” провео по разним одмаралиштима и скупим топлицама,
које себи обично могу да приуште само богати, а у марту 2020. је пуштен на условну слободу.

Чак је и српски председник Коштуница 2001. пустио преко 100 осуђених,
неоспоривих шиптарских злочинаца! Укључујући Аљбина Куртија и браћу Мазреку,
који су силовали и убијали децу.

Кликом на следећи ЛИНК моћи ћете да преслушате аутентично сведочење, са албанским изговором
српског језика, окривљеног терористе Љуана Мазрекуа, који је током јула 1998. учествовао у
масакру у Клечки, када је убијено двадесет и двоје Срба. Пре масакра, албански терористи су се
над Србима – мушкарцима, женама и децом, најмонструозније иживљавали. Секли су им делове тела:
уши, руке и ноге, вадили су им очи. У злочинима од којих се леди крв, учествовала су албанска браћа
Љуан и Беким Мазреку, а Љуан је све до детаља својевремено описао у свом исказу
истражном судији Окружног суда у Приштини Даници Маринковић.

Суд у Београду је изрекао пресуду народном посланику Пуниши Рачићу – пронашао је Рачића кривим и
осудио га на максималну казну. По свршетку жалбеног поступка, Апелациони суд је донео коначну
пресуду са образложењем по тачкама:

За покушај убиства др. Ивана Пернара,
За убиство др. Ђура Басаричека,
За покушај убиства Ивана Гранђе,
За убиство Стјепана Радића
За убиство Павла Радића
Свеукупно је добио 33 године и 8 месеци робије.

После скоро годину дана проведених у београдској самици у време истраге и судског процеса,
пребачен је у затвор у Пожаревцу, где је требало да одслужи остатак своје казне.
Његова породица се преселила у Пожаревац како би га могла редовно посећивати.
После одслужене једне деценије, а на основу доброг владања, добио је статус „слободњака“.
Добио је бројне привилегије над осталим затвореницима и могао је слободно да се шета градом
током дана, што му је нарочито одговарало због породице.

Зашто је Пуниша Рачић и поред несумњивог злочина који је починио, јавно и усред парламента,
добио одређене значајне привилегије? Да ли је то ичим заслужио?

Итекако! Осим злочина за који је осуђен, Пуниша је био и учесник Ослободилачких ратова
1912. – 1918. године и носилац Албанске споменице. Он је од 1911. обављао најповерљивије
мисије за српску војно-обавештајну службу у Македонији и на Косову, тада под османском влашћу.
Борио се у балканским ратовима и у Првом светском рату, а био је и четник-комита у време борбе против
аустроугарске окупације. Учествовао је у Првом светском рату, бранећи Краљевину Црну Гору од
снага Аустроугарске двојне монархије од 1914. до 1916. године. И на крају, злочин у скупштини Рачић
није учинио из ниских побуда, попут браће Мазреку, већ у складу са високим принципима и идеалима,
који су га и мотивисали, из жеље да служи племенитом циљу и општим интересима – колико год погрешан и
неоправдан био начин који је за то изабрао!
Након свеукупно 13 одслужених година, пуштен је на слободу 1941. године.

Погледајмо сада како се Србија односи данас пема српском хероју Звездану Јовановићу.
Јер свако ко има имало части мора признати да Србин који је добровољно обукао српску униформу, борио се
под српском заставом, бранио Србе од усташа, муџахедина, шиптара и НАТО агресора, од првог дана
рата до последњег, тај Србин је ЗАРАДИО звање хероја!

Морамо се запитати да Звездан Јовановић неким случајем није Србин, већ Хрват или Шиптар:

Да ли би му било суђено по тако ниским доказним стандардима, као што је Звездану, Србину суђено?
Да ли би добио тако високу казну?
Да ли би се та казна након пресуде проширила на 17 година изолације(самице), иако Звездану Србину није пресуђена изолација ни самица, нити је икада направио било какав прекршај да би заслужио самицу?
И да ли би му се након промене закона судило по строжијем закону, као што се судило српском хероју Звездану Јовановићу ??? Одговор је: Не, не, не и сигурно, НЕ !!!

За разлику од горе наведених не-Срба, неоспоривих злотвора, српски херој, Звездан Јовановић,
није помилован. Нити му је омогућено да казну служи негде ван затвора у некаквом одмаралишту
као зликовцу Мерчепу на пример. Напротив, казна му је безразложно увећана, тако што је
смештен и изолован у самици, већ пуних 17 година! Иако је то не заслужено, НИТИ ПРЕСУЂЕНО!

Ми не тражимо од нашег председника, да као Амерички председник Рицхард Ниџон, самостално донесе
одлуку о помиловању и пусти српског хероја Звездана на слободу! Напротив, ми тражимо, након 17 година
затвора и 17 година непресуђене и ничим заслужене самице, да се хероју Звездану Јовановићу покаже
мали део самилости, које је Србија показала према хрватским и шиптарским зликовцима и да Србија
свога хероја Звездана Јовановића пусти на: УСЛОВНУ / РЕСТРИКТИВНУ слободу!
То је толико мало у односу на то колико је Србија, од
хероја Звездана Јовановића и његове породице, узела.

ШОКАНТНА РЕАКЦИЈА СРПСКОГ ХЕРОЈА ЗВЕЗДАНА ЈОВАНОВИЋА